Kada spomenemo pustinju prvo što nam padne na pamet sigurno je Sahara, njene peščane dine, Sunce koje neumoljivo prži i skrivene oaze.A pre samo 11.000 godina, Sahara nije bila Sahara , već prostrana zelena površina , puna života . Pa gde je sve to nestalo?

Zbog nagiba Zemljine ose ,Sahara je podložna smenama vlažnosti i suše , tako u određenim vremenskim intervalima, od Sunca dolazi više energije tokom sezone monsuna u zapadnoj Africi , dok tokom perioda vlažnosti padne više kiše na severu kontinenta.Opštepoznato je da područje koje ima više padavina , ima više reka i jezera pa samim tim i zelenila .

Medjutim u periodu od pre 8.000 i 4.500 godina, nešto čudno se dogodilo.Prelaz sa vlažnog na sušni period desio se mnogo brže , što je i dovelo do nastanka pustinje kakva je sada .

Arheolog Dejvid Rajt smatra da su ljudi i njihove koze glavni krivci za ovu veliku ekološku transformaciju. Zbog prekomerne ispaše došlo je do smanjenja atmosferske vlažnosti jer biljke su te koje proizvode vlagu od koje nastaju oblaci.Vajt smatra da je ovo više uticalo na kraj vlažnih perioda nego orbitalne promene. Osum toga ti nomadi su verovatno koristili i vatru za uklanjanje rastinja što je dodatno ubrzalo proces pretvaranja u pustinju.

Džesika Tirnej, profesorka geoloških nauka sa univerziteta u Arizoni, pak smatra da bi se Sahara svakako pretvorila u pustinju i da ljudi ipak nisu imali tolikog udela u ovoj transformaciji. Po njoj , krivac može biti stara vegetacija i promene u količini zemljinog praha .

Teško je odrediti da li su klimatske promene nastale usled delovanja ljudi ili obrnuto.Da bi se tačno utvrdilo zašto se tempo klimatskih promena sa kraja afričkog vlažnog perioda ne podudara sa orbitnim vremenskim skalama potrebno je izvršiti opsežna istraživanja.

Sahara - kako je od zelene oaze postala peščano prostranstvo

Login

Traži

Koristimo kolačiće (cookies) kako bi
poboljšali funkcionalnost stranice Više...